Serijal RTS-a ,Eko karavan i nedavno emitovana emisija pod nazivom „..naselje u sredini“, izazvala je interesovanje i reagovanje mnogih sa prostora Istočne Srbije pa i šire. Beskompromisna urednica ovog serijala gospođa Dragana Vasiljević, zaslužuje svako divljenje svojom originalnošću kojom je prišla ovoj temi. Bez mnogo cenzura i respekta prema sagovornicima u ovoj emisiji,doprinela je da se slike i prilike Kriveljana (ja bih rekao „neprilike“) autentično nađu na malim ekranima.
Posmatrajući sadržaj cele emisije ne možemo a da se ne zapitamo čija je bruka i sramota za ovakvo stanje jednog sela u proevropskoj Srbiji? Bruka i sramota države? Rudarsko Topioničarskog Basena Bor? Resornih ministarstava, Vlade, Opštine i Opštinskih rukovodioca grada Bora… samih meštana i žitelja Krivelja? Širok spisak nabrajanja i sasvim je sigurno da se, u podeli odgovornosti za ovakvo stanje, teško možemo odlučiti čija je veća. Samim time se i može doneti zaključak u nekoliko reči: Svi su krivi sa različitom težinom odgovornosti! Ovaj zaključak nije izveden samo iz novinarskog pera već iz svega izrečenog u samoj emisiji, kako od strane odgovornih rukovodioca RTB-a tako i od strane žitelja ovog uništenog sela. Resorno ministarstvo je dalo odgovor time što i nije dalo nikakve odgovore urednicima emisije. Kao što je i sama gospođa Vasiljević istakla, mišljenja i odgovori resornih ministara su izostali, baš kao što je i njihov potpis izostao sa jednog sramnog dokumenta koji je nedvosmisleno „Javna saglasnost žitelja Krivelja da im se dešava to što im se dešava!“(sadržaj ovog dokumenta imate u prilogu teksta). Neko će od vas reći: preteška reč „sramotnog dokumenta“? Samo dobrim poznavaocima prilika i dešavanja počevši od davne 1977 godine, može biti jasno zašto i zbog čega je ovaj dokument potpisan od strane više organa sam po sebi sramni akt, sramni dokumenat, zovite ga kako god hoćete. Ne možemo da se otmemo utisku i da se zaključiti da je gospođa Dragana Vasiljević, verovatno se pripremajući za snimanje ove emisije, kud i kamo upućenija u neke detalje čak i od samih meštana Krivelja? A da li je ili nije sramotan možda govori i sam podatak da ga nije potpisao resorni ministar, već umalo ministar za sport i kulturu vlade Srbije. Zašto je sramotan za jednog od potpisnika , meštane sela Krivelj? Sramotan je iz jednog jedinog prostog razloga jer su ovim dokumentom meštani sela potpisali neku vrstu „kapitulacije“! Predstavnik meštana sela Krivelja je,kako i sam kaže: „U ime svih Kriveljana koji su se saglasili sa tekstom dokumenta“ potpisao ovaj dokumenat a na osnovu neke „platforme“ za koju se borio!? Kakve platforme, koje platforme i kakve borbe? Nije li prostorni plan dovoljna platforma iza koje su trebali da samo stoje meštani sela Krivelj? Koja je to „nova platforma“ osmišljena i od koga u ime Kriveljana ? Kada smo spomenuli Prostorni plan za naselje Krivelj, nisu nam jasni ni pojedini meštani i „vrhuške“ intelektualaca Kriveljskih.Na žalost pomenuti intelektualci nisu više među živima. Ako gospođa Dragana Vasiljević, nije upoznata do tančina koliko je prostornih planova Krivelj imao do sada, na čemu ne zameramo, zbog čega pojedini Kriveljski intelektualci beže od istine da su Kriveljani imali i još jedan Prostorni Plan? Prvi prostorni plan za Krivelj, inače drugi po redu dokument napravljen sa besprekornom studioznošću , težinom i ingerencijama same države -tadašnje nam još aktuelne Jugoslavije po kome je između budućeg naselja i grada trebao da saobraća tramvaj! Neophodno je takođe znati da je prvi ovako studiozan dokument napravljen za potrebe izgradnje hidroelektrane Đerdap I, a drugi u istoriji Urbanizma i arhitekture RS za Krivelj. Dobar deo, ovog prvog prostornog plana iz 1977 godine se i nalazi publikovan na stranicama našega internet sajta www.krivelj.com. Možete ga u celini videti na ovome linku: Prostorni plan. Da se ne bi ponavljali, studiozno smo o svemu pisali o ovome u nekoliko članaka:
Sa svih strana su rudarski kopovi, jalovišta, kamenolom, a naselje u sredini. To je Krivelj, naselje od oko 1300 stanovnika nadomak Bora. Nekada lepo i čisto, napredno poljoprivredno selo, a danas pored rudokopa, puno prašine, buke, sumpordioksida.
Krivelj je pored Bora verovatno najzagađenije mesto u Srbiji, a verovatno i u Evropi, a možda i u svetu. Rudokopi se i dalje šire, a selo uzmiče. Mnogi su zbog toga već preseljeni u novo naselje Banjica, ali avaj i tamo se ljudi guše od dima. A oni koji ostadoše ili čekaju selidbu žive u napuklim kućama usled čestih miniranja.
Najnovije proširenje kopa Veliki Krivelj od maja 2011. godine podelilo je mesnu zajednicu, uskomešalo meštane i lokalne ekologe koji kažu da si već dosta zatrovani i da će ih ovo dotući.
U Krivelju ne postoji merna stanica koja bi pratila koliko je ekološki ugroženo naselje. Nikada je nije ni bilo, pa se zato i ne zna precizno koliko su zagađeni vazduh, voda, zemljište, a pogotovo namirnice koje se tu uzgajaju.
Zna se da vazduh u Boru spada u III kategoriju, što znači prekomerno zagađen zbog sumpordioksida iz borske topionice.
Što se tiče Borske i Kriveljske reke - one su "kao reke". U njima nema ni riba, ni školjki, ni trave, pa čak ni bakterija ni ameba. Sve je davno pomrlo. Borska je crna ko ugalj, a Kriveljska crvene boje. Podzemne vode i priobalje ove dve reke nisu upotrebljive ni za navodnjavanje, ni za zalivalje bašti, a kamoli za piće.
Kada će Krivelju i Kriveljanima da osvane nezagađen dan?
Autor Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Luković, montažer Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad.
ponedeljak, 19 decembar 2011 06:44
Milan Bogdanović
Svake jeseni ,zadnjih 29 godina, bratstvo Kriveljana i Elemiraca je bogatije za nova dešavanja,nove utiske i nove doživljaje. Započeto davne 1983 godine, neprekidno traje bratimljenje dveju Mesnih zajednica, Krivelja i Elemira te se doslovce potpisana povelja o bratimljenju poštuje . Intenzivno se,skoro tri decenije, ovo prijateljstvo nastavlja na radost žitelja ove dve mesne zajednice.
Dvadeset deveta godina će biti obeležena u Krivelju kod Bora. Po unapred dogovorenim detaljima, lovci, članovi Lovačkog društva „Jedinstvo“ iz Elemira, stižu 23. decembra u Krivelj. Prijem gostiju, kao i uvek, upriličen je u lovačkom domu Lovačke sekcije „Sloga“ iz Krivelja. Subota i nedelja su lovni dani, gde će sreću u lovu na divlje svinje, okušati u zajedničkom lovu u Kriveljskom ataru.
Po poslednjim izveštajima, Kriveljsko lovište je ove godine izuzetno bogato ovom lovnom divljači. Samo u nekoliko zadnjih nedelja, odstreljeno je nekoliko trofejnih grla. Primećena su dva-tri krda divljih svinja sa pozamašnim brojem jedinki, čak i do 15-20 grla u krdu. Lovište je u mirovanju i spremno čeka uvažene goste iz Banata. Kakva će lovačka sreća poslužiti ovoga puta i goste i domaćine, videćemo. U svakom slučaju subota uveče je predviđena za zajednički „Lovački bal“. Ulaznice za tradicionalno druženje lovaca i njihovih porodica,su rasprodate mesec dana unapred tako da se očekuje još jedno nezaboravno veče. Lovački specijaliteti, lutrija, muzički umetnici će upotpuniti ovo veče koje će se danima prepričavati do novog Lovačkog bala, novog druženja. O tome, kako će ovo druženje izgledati ove godine, svakako ćemo Vas, kao i do sada, informisati na stranicama našeg sajta.
Nakon više pokušaja da ovo Kulturno umetničko društvo dobije šansu i svoje kvalitete kao i sveukupan trud na očuvanju tradicije, ovenča i prezentuje i u nekim drugim zemljama zapadne Evrope, želja nam se napokon ostvarila reči su predsednika KUD-a „Banjica“ iz Krivelja, Vlaste Bačilovića.
Želja nam je bila da učestvujemo na Međunarodnom festivalu folklora u Beču i uredno smo podneli svoju prijavu organizatoru „Fest Infu“ iz Novoga Sada. Na našu žalost, nikakvih povratnih informacija,bilo pozitivnih,bilo negativnih o našem eventualnom učestvovanju, nismo dobili. Nismo odustali ! Preko naših sugrađana u dijaspori smo pokušavali da stupimo u kontakt sa našim klubovima i srodnim organizacijama u inostranstvu. Agilnošću naših Kriveljana dobili smo otvoreni poziv od strane SKUD-a“Karađorđe“ iz Austrijske prestonice, Beča,grada na Dunavu, ističe Bačilović.
Svakako da nam je ukazana posebna čast da budemo gosti ovog elitnog i prestižnog Kulturno umetničkog društva iz Beča,reči su umetničkog rukovodioca KUD-a „Banjica“,Vidoja Nestorovića.
Učestvovaćemo na festivalu čiji je organizator upravo SKUD „Karađorđe“ iz Beča, 18 februara 2012 godine u sali koja se nalazi u Langefeldgasse, u 12-tom Bečkom okrugu. Priliku, koja nam je ukazana, moramo iskoristiti da se našim ljudima u rasejanju prikažemo u najboljem svetlu. Boravak u Beču ćemo iskoristiti da konkretizujemo buduću daljnju saradnju kako sa SKUD-om „Karađorđe“, gde ćemo se dogovoriti o uzvratnoj poseti Boru i Krivelju, tako i sa ostalim srodnim organizacijama i klubovima kako iz Beča, tako i iz drugih mesta u Austriji i šire. Iskoristićemo pruženu priliku pošto smo saznali iz razgovora sa gospođom Jovanović, da na ovom festivalu učestvuje i još nekoliko društava iz Austrije i Evrope,tako da će ovo biti prilika da ove kontakte i ostvarimo.
Imamo dovoljno vremena da svoje pripreme nastupa uskladimo sa vremenom koje nam bude dato na raspolaganju od strane domaćina na samom nastupu, te mogu reći da malo žešće pripreme ni najmanje nisu teret za naše članove,naprotiv, Ističe gospodin Bačilović.Trebamo naglasiti da ćemo biti jedno od retkih društava iz grada bakra,koji će svoje običaje, pesme i igre,koje se neguju u Borskom okrugu, imati prilike da prezentuju gradu Beču. Svesni da predstavljamo, kako naš Krivelj u isto vreme i celu našu opštinu Bor, i ceo Timočki okrug, ako hoćete i Srbiju na samom kraju, nameće nam se,draga obaveza, da sebe maksimalno pripremimo, udvostručimo naše probe, kako ansambla, tako i svih učesnika u programu, napominje Nestorović Vidoje.
Ako se po jutru dan poznaje,nastavlja ovaj veteran, novu kalendarsku godinu započinjemo na najbolji mogući način. Nakon mnogobrojnih nastupa na mnogim festivalima u Rumuniji i Srbiji poput: “Krajinskih običaja“ u Štubiku, „Dani Niške Banje“, „Crnorečja“ u Boljevcu, „Homoljskih motiva“ u Kučevu, „Sajma turizma“ u Vrnjačkoj Banji, zatim ne treba zaboraviti ni naše učešće na Trgu republike povodom održavanja „Univerzijade“kao i zatvaranja „Eurosonga“ u Beogradu , zatim nakon učešća na više Republičkih takmičenja u Kaoniku, Varvarinu, gostovanja u Tamniču,Jabubovcu, Malajnici i mnogim drugim mestima , početak sezone, da tako kažemo, gostovanjem u Beču započinjemo još jednu uspešnu kalendarsku godinu na radost svih naših članova društva, ističe legenda KUD-a „Banjica“.
Koristimo priliku,ističu ova dva veterana Kulturno umetničkog društva „Banjica“, Vlasta Bačilović i Vidoje Nestorović, da se i ovoga puta najsrdačnije zahvaljujemo predstavnicima SKUD-a „Karađorđe“, na ukazanom pozivu, gde bi smo pre svega izdvojili susretljivost gospođe Sonje Jovanović, predstavnicom SKUD-a „Karađorđe“ sa kojom smo i obavili sveukupan razgovor oko našeg gostovanja u Beču. Nadamo se da će ovaj naš prvi zajednički kontakt biti,svojevrsni uvod ka našoj dugoročnoj daljnjoj saradnji između naša dva društva.
Svakako ne trebamo zaboraviti da zahvalnost dugujemo i Skupštini Opštine Bor kao i RTB-u Bor, koji će nam nesebično, kao i uvek izaći u susret i pomoći da zatvorimo finansijsku konstrukciju oko našeg putovanja i gostovanja u Beču. Naš budžet je skroman kao organizacije, tako da bi bez njihove svesrdne pomoći, ovo za nas bila nemoguća misija- ističu na kraju naši sagovornici.
Poželimo i jednima i drugima srećne Božićne praznike i uspešnu Novu godinu. Puno pehara,diploma i priznanja,još više članova i pune sale posetilaca na njihovim budućim nastupima.
Kriveljanima, srećan put u Austrijsku prestonicu, gradu Beču!
sreda, 09 novembar 2011 00:00
Dragana Rajić i Borislav Petrović
U subotnje veče 5 novembra održan je „7 Festival vlaške izvorne pesme“ . Ovaj, već tradicionalni kulturni događaj pod pokroviteljstvom Centra za kulturu SO Bor,se je u takmičarskom delu razlikovao po tome što su, na ovom prestižnom kulturno umetničkom festivalu,pored predstavnika iz Bora, bili pozvani kao učesnici i predstavnici Negotina, Kladova, Zaječara i Majdanpeka .Takmičenje je podeljeno u više kategorija: solo pesma sa muzičkom pratnjom, solo pesma bez muzičke pratnje, duet sa muzičkom pratnjom kao i duet bez muzičke pratnje. Izvođači su nastupali uz pratnji istaknutog muzičara Velizara Matušića, dok su specijalni gosti ove manifestacije bile muzičke zvezde poreklom sa prostora Kučeva, Izvorinka Milošević i Gordana Stojičević. Prva mesta u pomenutim kategorijama su pripala gostima iz Kladova, Negotina i Podgorca, dok su u kategoriji duet sa muzičkom pratnjom briljirali kao i uvek, te se na pobedničkom postolju popeli legende Kriveljskog KUD-a, Mirjana i Vidoje Nestorović. Bračni par Nestorović plene srca i dušu svaki puta kada se pojave na sceni, tako su i ovog puta u svoje vitrine uvrstili još jedan trofej. Sve čestitke,
U oči nedavnih lokalnih izbora u MZ Krivelj, među meštanima se je pojavio tekst "Kriveljske pesme". Kako je to svojstveno samo nama Kriveljanima, obećanje dato autoru, da će biti izložena na uvid svim biračima nedaleko od biračkog mesta, nije ostvarena. Zbog čega ? Naslutite sami ! Kako smo je pre izvesnog vremena dobili od našeg saradnika sajta, gospodina Nikolića, objavljujemo je u celosti.
Opet je, po ko zna koji put, zatrovani topionički dim natkrio obližnje selo Krivelj i naneo štetu usevima i voću. To se desilo danas pre podne ( ponedeljak ), a uznemireni žitelji pozvali su novinare „da se požale i skrenu pažnju javnosti“.
-Ne pamtim da je vazduh ovoliko bio zatrovan. Oblaci dima su „okovali“ najveći deo sela. Jabuke i šljive su opale sa stabala, a plod je nagrižen od otrova. Više nema kome da se žalimo, niti da zahtevamo naplatu štete. Ovo je toliko česta slika poslednjih meseci da je jedini izlaz da se zaustavi proizvodnja u borskoj Topionici i rafinaciji – kažu Jovica i Dragoslav Nikolić.
Gusti oblaci topioničkog dima, minulog vikenda, najviše u subotu, natkrili su centar grada i okolna sela Krivelj, Oštrelj i Slatinu i oštetili useve i uništili većinu pčelinjaka. Ponovo su stradale pčele u domaćinstvu Jovice Nikolića iz Krivelja i njegovih suseda. Više o ovom....
Dok meštani ekološki opustošenog sela Krivelj, naslonjenog na istoimeni rudnik bakra, očekuju nadoknadu štete za nedavno uništene pčelinjeke i useve, na drugoj strani, prema Zječaru, u obližnjoj Slatini, ne samo da je zatrovan vazduh, nego su i voda i zemljište izvan svake upotrebe.Više o ovome...
Površinski kop Rudnika bakra Veliki Krivelj biće proširen za još 90 hektara. RTB Bor, nosilac investicije, platiće seljacima Krivelja 7.000 evra po hektaru, što je dogovoreno Sporazumom koji su potpisali rukovodioci Basena Bor, sela Veliki Krivelj i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Više o ovom...
Kada sam izašao napolje zatekao sam stravičan prizor. Gotovo da se ništa unaokolo nije videlo od dima. Pčele su prvi indikatori koji ukazuju da nešto nije u redu. Sumpor-dioksid koji se ispušta u atmosferu iz borske topinioce se u dodiru sa rosom, transformisao u sumporastu kiselinu, što smeta pčelama. Gasovi oslobođeni iz ovih metalurških agregata su i desetkovali pčelinjake. Sačekao sam da se malo razbistri, pa sam otišao da obiđem pčelinjak i imao sam šta i da vidim. Ne mogu u ovom trenutku tačno da procenim, ali sigurno da je zbog dima stradalo oko 40 odsto pčela u više od 100 mojih pčelinjaka – priča meštanin Jovica Nikolić, objavljuje današnji Blic.
Nakon više pokušaja da ovo Kulturno umetničko društvo dobije šansu i svoje kvalitete kao i sveukupan trud na očuvanju tradicije, ovenča i prezentuje i u nekim drugim zemljama zapadne Evrope, želja nam se napokon ostvarila...Više o ovom...
