KRIVELJSKA GOLGOTA - deo I

Napisati nešto o nekome mestu, zaseoku, palanci, gradu, a ne napisati ništa o svome rodnom kraju-greh ili nešto zašta nemam prikladnu reč? Ovoga puta mi nije namera, da o mom rodnom selu napišem bilo šta što bi ličilo na svojevrsno predstavljanje sela, sa ciframa i tome slično, Ciframa, brojkama i sličnim stvarima su se bavili oni koji su Krivelj posmatrali nekim drugim OČIMA kroz sasvim drugačiju prizmu. Prizmu cifara i brojki, tona i kilograma, isplativošću i neisplativošću. Kroz tu i takvu prizmu, smo mi Kriveljani njima ličili upravo na neku njihovu igru brojki i cifara i ništa drugo, i nikakve ljudske sudbine meštana, ovog nekada divnog i prelepog sela, njih nije interesovalo. Važna je bila korist! Koliko će sve biti rentabilno, koliko će biti potrebno uložiti i koliko će se puta taj ulog isplatiti? Na žalost Kriveljana, do današnjega dana se ova slika nije promenila! Kažem nije, jer da jeste, meštani Krivelja bi bar nečim bili zadovoljni-zadovoljniji. Osim sumornih, izgubljenih, malodušnih pogleda, tek se na kratko iskrade po neki smešak krajem usana, pa zamre , drugačije raspoloženje, meštana ovoga seoceta nisam zatekao u zadnjih desetak godina. A šta je sve do toga dovelo, šta se to izdešavalo zadnjih dvadesetak i više godina i šta se sve nije izdešavalo, a trebalo se izdešavati, pokušaću da iz “moje prizme” svima Vama prenesem. Sve što nadalje budem napisao, ni jednoga trenutka neka niko ni ne pomisli da je obojeno bilo kakvom politikom, bilo kakvom mržnjom ili nekim ličnim verbalizmom protiv ikoga. Na žalost mnogi će mnoge prepoznati i mnogi ĆE SE prepoznati, ali imena takodje neću pominjati. Bar će meštani sela, kome je sve ovo i namenjeno znati o kome se radi. Unapred se izvinjavam svima onima, u koliko neke činjenice ne budu potkrepljene odgovarajućim verodostojnim pratećim dokumentima iz prostih razloga što ih nemam ali su nam prezentovani. Agonija, možda premala ili preslaba reč, Kriveljana počinje od trenutka kada je neko i negde u Beogradu doneo odluku da se na području atara sela Krivelja otvori još jedan rudnik bakra, površinskom eksploatacijom. Zašto i kako, kada je neka “belosvetska zakonitost” u eksploataciji bakra, da u koliko u rudi nema, nominalno i prosečno bar od 1 do 1,2% bakra, iluzorno je, sa ekonomskog stanovišta, otvarati NOV rudnik za eksploataciju ovog obojenog metala. Rekao sam NOV, jer je pored rudarskog iskopavanja, površinske eksploatacije rude, na ataru sela Krivelja, podignute i sve linije za preradu rude (drobljenje, flotiranje, itd), sve osim topljenja i finalizacije proizvoda, što se je i dalje radilo u Boru. Gotovo ceo “nov” rudnik bakra, sa skoro “svim” pratećim postupcima do finalnog proizvoda. Ako uzmemo za primer da je srednji sadržaj bakra u rudi, tokom cele eksploatacije i rudnika V.Krivelj, i rudnika Cerovo bila na nivou 0,35-0,45% bakra u rudi, postavlja se veliko pitanje, ŠTA je to i čega je toga bilo još u ovoj rudi bakra, šta je bilo i zbog čega je bilo “rentabilno” eksploatisati ovu rudu sa ovako malim sadržajem bakra u rudi???? Odgovor znaju pretpostavljeni i svaki daljnji komentar bi bio suvišan. Kada se radi o površinskoj eksploataciji i otvaranju rudarskih kopova neminovno je i preseljenje domaćinstava koja su u posrednoj ili neposrednoj blizini površinskoga kopa. U terminologiji koju su koristila gospoda to bi se reklo ovako: zona primarnog, sekundarnog itd uticaja. A ko je povlačio na karti ove zone, svakako je postojala neka logika-na osnovu planiranih širenja kopa, na osnovu širenja odlagališta jalovine, pa sve do analize statike zemljišta, a što je povezano sa uticajem prilikom miniranja na kopu. Da je o svemu ovome urađena detaljna studija od odgovornih i stručnih ljudi ili ljudi iz struke, NESPORNO je! I da je PRAVILO, NAČIN VLADANJA, OBAVEZE, do najsitnijih detalja urađeno za prostor Krivelja, još davne 1979 godine, govori samo jedna činjenica, za koju na žalost, zna jako jako mali broj meštana Krivelja. Sve je to sažeto i uneseno u jedan svojstveni,j ako ogroman elaborat koji se je zvao PROSTORNI PLAN RUDNIKA BAKRA VELIKI KRIVELJ, rađen nekoliko godina unazad, temeljno, stručno i rukovodeći se sa ,za to vreme, najvećim kriterijumima iz oblasti rudarstva, možda i najvećim do dana današnjega. Koliko je jedinstven ovaj dokumenat bio govori činjenica da je ovaj dokumenat od strane instituta za PROSTORNO PLANIRANJE Beograd, ovo bio tek DRUGI ovakav obiman i temeljan dokumenat ikada do tada napravljen na prostoru eks Jugoslavije. Prvi Prostorni plan je napravljen za potrebe izgradnje hidroelektrane Đerdap I a kasnije i Đerdap II. Imati jedan ovakav dokumenat u rukama je zaista bilo, bar po sadržaju, nedokučivo za ta vremena i dotadašnjem radu bilo kog rudnika u ondašnjoj Jugoslaviji. Ovaj dokumenat je bio ZAKON koji je sama država donela i nezam kojim bi se terminom mogao poslužiti da bih pokazao vrednost ovoga dokumenta za meštane sela Krivelja, osim možda “ustava” za meštane Krivelja, a samim time i zakonitost koja je propisana ovim aktom od strane države gde se govori do u najsitnije detalje o OBAVEZAMA rudnika ili države prema čak svakom (imenom i prezimenom napisano) meštaninu sela Krivelja. Ko se kada, u kojoj fazi širenja rudnika seli itd, itd, sve je sažeto u nekoliko tomova (knjiga) koja su studiozno izdali, propisali, utanačili nebrojeni broj stručnjaka iz raznih oblasti, od rudarskih inženjera do seizmologa (stručnjaka za potrese tla ili zemljišta-da bude jasnije običnom čoveku iz Krivelja pa i šire), i sve to overila nadležna vlada tadašnje Jugoslavije. Pitate se šta dalje? Sada tek najstaje, kreće i počinje agonija Kriveljana, za koju su na žalost i dobrim delom, da ne kažem i jedini krivci zbog čega jedan ovakav dokumenat nije zaživeo. Zbog čega je Krivelj osuđen za pokolenja da jednoga dana bude izbrisan sa karte zemaljske. Šta su to ili šta nisu uradili tadašnji rukovodioci sela, šta su po neki pokušali da urade, i zbog čeka nisu do kraja uradili? Pročitajte u sledećem nastavku ove besede.